| Milanković je istovremeno
i jedan od tvoraca tektonike ploča koja se intenzivno primenjuje
u geologiji. Na nagovor klimatologa Kepena i geofizičara Vegenera,
koga smatraju ocem te nove teorije, razradio je numeričku
sekularnu putanju polova rotacije čime je dokazao da je položaj
kontinenata u geološkoj prošlosti bio bitno drugačiji od savremenog,
odnosno da su se oni neminovno tokom vremena kretali. Znatno
kasnije moderna geofizička merenja, satelitska geodezija i
radio-signali potvrdili su tačnost ovih proračuna. Milutin
Milanković je svakako naučni genije koga je svet definitivno
priznao 10. decembra 1976. godine kada su u časopisu "Nauka"
objavljeni konačni rezultati opsežnog petogodišnjeg projekta,
a čiji je osnovni zadatak bio da da odgovor na pitanje jesu
li Milankovićevi proračuni bili tačni ili ne. Kada je potvrđeno
da su varijacije Zemljine orbite ustvari |
|
pejsmejker ledenih doba sve dotadašnje sumnje su raspršene kao mehurovi
od sapunice, a našem geniju konacno je priznato zasluženo mesto
u naučnoj eliti. Milanković je postao predmet intenzivnog izučavanja
timova stručnjaka, jer je njegov rad duboko zadirao u probleme ne
jedne već više naučnih disciplina. Simpozijum "Milanković i
klima" organizovan je 1982. godine u Palisadu (SAD), na kome
je učestvovalo preko 90 najeminentnijih naučnika iz celog sveta.
Sve njih okupljalo je ime i delo našeg genija, ali i široka mogućnost
daljeg usavršavanja i istraživanja kada je u pitanju interakcija
Sunce - Zemlja i svi drugi prateći efekti. Koliko se u svim tim
naučnim delatnostima prikrivaju i drugi elementi neka posluži činjenica
da je za pomenuti skup izuzetno bio zainteresovan NATO, jedan od
finansijera. Godine 1988. u Perudi (Italija) organizovan je naučni
skup pod nazivom "Ciklo-stratigrafija". Na njemu je zvanično
promovisana nova istraživacka metoda koja u osnovi ima Milankovićeve
cikluse osunčavanja, a koja u ritmičkim smenama slojeva stena detektuje
hladnije i toplije cikluse kroz koje je prošla naša planeta. Danas
se u svetu, nažalost, Milankovićevo delo mnogo više proučava nego
u njegovoj zemlji gde je živeo i neumorno radio skoro pola decenije.
Do sada na našem tlu nije finansiran ni jedan jedini projekat kojim
bi se istraživali Milankovićevi ciklusi osunčavanja, iako je poznato
da je po svojoj strukturi to zadatak, pre svega, od multidisciplinarnog
značaja. Zašto je Milanković u svojoj zemlji tako malo "interesantan"
i još u velikoj meri prepušten pojedincima pitanje je koje traži
hitan odgovor. Milanković je nacionalno bogatstvo i kao takav morao
bi imati svoje zasluženo mesto. Medalju "Milutin Milanković"
Evropsko geofizičko društvo redovno dodeljuje od 1993. godine na
svojim godišnjim skupštinama, a kod nas se i ne razmišlja o pokretanju
slične. Opravdano je pitanje: čiji je onda Milanković? Milanković
je umro 12. decembra 1958. godine. Za sobom je ostavio niz udžbenika,
posebno su bili korišćeni oni iz nebeske mehanike koju je držao
na Beogradskom univerzitetu od svog dolaska 1909. pa sve do penzionisanja
1955. godine. Dugi niz godina negovao je lepu reč i zato dela kao
što su "Istorija astronomske nauke", "Kroz carstvo
nauka", "Tehnika u toku davnih vekova" i "Nauka
i tehnika tokom vekova" predstavljaju najlepše popularne naučne
tekstove na srpskom jeziku, a roman "Kroz vasionu i vekove"
postao je njegov zaštitni znak. Danas mu svi priznaju da je najveći
putnik kroz prostor i vreme. Njegovi memoari "Uspomene, doživljaji
i saznanja" u potpunosti odslikavaju kakav je Milanković bio
i kao čovek i kao naučnik. Na Internetu je danas dovoljno ući u
sajt pod nazivom "MILANKOVITCH" pa da pretraživač pokaže
brojne podatke o našem velikom naučniku čija su dostignuća ravnopravna
sa dostignućima jednog Tesle, Pupina, Cvijića, Mike Alasa ili Pančića,
ali i drugih naučnika iz čitavog sveta. Istovremeno, može se uočiti
još nešto: Milanković je naš najčitiraniji naučnik, a kada se pažljivo
osmotri indeks citiranosti, uočava se da je sa protokom vremena
neprestano u porastu. Zato i nije na odmet reći nešto što se nedvosmisleno
namece: Milanković je uzorao nebesku brazdu pri kraju drugog, a
rezultate tog rada požnjećemo u trećem milenijumu.
Tekst preuzet sa Websajta: www.astronomija.co.yu
Autor teksta: Dr Vlado Milićević, geoins@EUnet.yu
| 
